Тератома
Teratoma (Qadimgi yun.- tetras → gen .τέρατος — yirtqich hayvon + -ομα — oʻsimta) — genotsitlaridan hosil boʻlgan oʻsimta. Teratoma ayollarda tuxumdonlarda, erkaklarda moyaklar, bolalarda sakrokoksigeal mintaqada, miyada ham uchraydi. Bu oʻsimtaning lokalizatsiyasiga xos boʻlmagan toʻqima yoki hatto organ: teratomada sochlar, mushak toʻqimalari, suyak toʻqimalari boʻlishi mumkin. Murakkabroq organlarda — koʻz, torso, oyoq-qoʻllarda kamroq uchraydi .
Homiladagi homila klinik hodisasiga asoslangan gipotezaga koʻra, baʼzi holatlarda teratoma paydo boʻlishining sababi juda kam rivojlangan parazit siam egizaklari natijasida hosil boʻladi. Ildiz hujayralari va uning mikro-muhiti oʻrtasidagi munosabatlar muvofiqlashtirishning buzilishi (gʻayritabiiy induksiya) — embriogenez bosqichlaridan biridagi joy deb ataladi.
Tasniflash
Teratomalar bir necha toifalariga boʻlinadi: Gistologik tuzilishga koʻra,
yetuk va
yetuk boʻlmagan teratoma farqlanadi.
Yetuk teratomalar - yaxshi tabaqalangan oʻsmalar. Gistologik jihatdan etuk neyrogliya, suyaklar, sochlar, xaftaga, gepatotsitlar, silliq va chiziqli mushaklar, ichak bezlari, nafas olish yoʻllari kabi tuzilmalar boʻlishi mumkin.
Yetuk boʻlmagan teratomalar - toʻliq differensiallanmagan somatik tuzilmalarga ega. Ular metastaz berishga moyil boʻlib, metastazlar turli darajada farqlangan toʻqimalarni, shu jumladan birlamchi oʻsmada boʻlmaganlarni ham oʻz ichiga olishi mumkin.
Teratomaning lokalizatsiyasiga qarab quyidagilar mavjud:
Diagnostika
Teratomalarni tashxislashda qoʻllaniladigan instrumental tadqiqot usullari:
Manbalar
uz.wikipedia.org
Sun'iy intellekt javobi:
Тератома — бу гаметалардан (тузилмали жинсий ҳужайралардан) келиб чиққан турли тўқималарни ўз ичига олган ёки қисмлари турли ҳужайралардан ташкил топган туморанг (шишали) ўсимта туридир. Бу ўсимталар одатда ёш болаларда ва ўсмирларда учрайди, лекин ҳар қандай ёшда пайдо бўлиши мумкин.
Тератоманинг хусусиятлари:
- Тузилиши: Тератома турли хил тўқималарни ўз ичига олади: терисининг элементлари, суяк, мускул, нейрон тўқимаси, тери ёки ёғ тўқимаси каби. Ушбу тўқималар урушувчи гаметаларнинг тажрибаси асосида шакл топади.
- Жойлашуви: Энг кўп учрайдиган жойлари — ўмда (оварида), ўртасон (яичнике), шифохонада учрайдиган бошқа жойлардан бири матка, ёки қон томирлар олдидаги ҳудудлар (медиастинум).
- Турлари: Тератомаларнинг учта асосий тури бор:
- Муйнок (соматик) тератома: Оддий, сузилган ва асосан яхшироқ табиий ҳолатга эга.
- Йиғимли (малаигн) тератома: Тошлар, ҳужайралар мутасадди тарзда тарқалади, зарарли.
- Тиреоид тератома ёки зрел (мувозза) тератома: Яхши табиатли, таркибида тери ва бошқа соғлом тўқималар бўлади.
Сабаблари:
Тератома гаметаларнинг (юқори даражада турлилашган) нотўғри ривожланиши натижасида пайдо бўлади. У одатда эмбриогенез даврида юзага келади. Айрим ҳолатларда генетик мураккаблик ёки хромосома бузилишлари кўрилган.
Белгилари:
Тератомаларнинг белгилари, ўсимтанинг жойига ва унинг катталигига боғлиқ:
- Қўпол шиш шакли (масалан, ёкиҳ оварида ўсимта)
- Огоҳлантирувчи аломатлар: оғриқ, шишиш, ўсимтанинг босими оқибатида орган функцияларининг бузилиши
- Қон босимининг кўтарилиши ёки невропсихологик аломатлар (медиастинумдаги тератомада)
Ташхис:
- УЗИ (ультратавуш тадқиқоти)
- Компьютер томографияси (КТ)
- Магнит-резонанс томографияси (МРТ)
- Биопсия
Даволаш:
- Жарроҳлик йўли билан ўсмаларни олиб ташлаш асосий усул ҳисобланади.
- Агар ўсма злокачестволикка аёб бўлса, қўшимча химиотерапия ёки радиотерапия тажриба қилинади.
Прогноз:
Таъсисланган ёшга, ўсимтанинг турига ва тезлигига боғлиқ. Мувофиқ даволанганда, кўпинча яхши натижаларга эришиш мумкин.
Қисқача:
Тератома — турли ҳужайра турларидан ташкил топган туморанг ўсма бўлиб, ҳар хил ҳудудларда пайдо бўлиши мумкин. Баъзилари яхши табиатли бўлса, баъзилари зарарли бўлиши мумкин. Ташхис ва даволаш мукаммал тиббий ёрдам талаб қилади.